Галерија ликовног клуба основана је 1957. Доста чланова ликовног клуба је прерасло ниво ликовног аматеризма и примљено је у УЛУС и УЛУПУДС. Поносни смо што неки од њих данас представљају Србију на међународним ликовним манифестацијама. Током протеклих година у галеријском простору излагали су први пут многи данас светски признати уметници:
Мартин Јонаш, Богосав Живковић, Илија Босиљ, Сава Секулић, Лазар Вујаклија, Драган Мојовић, Зорка Стевановић и многи други. Вредан пажње је и податак да су у овом галеријском простору одржане први пут значајне, велике ликовне манифестације: „Златно перо Београда“, данас професионална изложба илустрација и карикатура, која има европски карактер, затим „Мајски сусрети“ – југословенска смотра ликовног аматеризма, па „Смотра ликовних аматера Србије“. |
Тренутно у галерији
ИЗЛОЖБА СЛИКА
"ТИШИНЕ"
ИЗЛОЖБА ТРАЈЕ ОД 25.1.2011 ДО 6.2.2012
Бранка Новаковић Катанић, дипломирани инжењер архитектуре, љубав према сликарству показала је још у ђачким данима...Сликарством почиње да се бави током студија. Од 1988. године, члан је Ликовне групе тадашњег Дома ЈНА у Београду, а од 2010. и Ликовног клуба Ђуро Салај, „Галерија Академија 28“.
Излагала је на групним изложбама Ликовног клуба Дјуро Салај, 1969. године, а од 1988. године, излаже на свим редовним годишњим изложбама, путујућим изложбама на територији бивше Југославије, у Руском дому, на Свеармијским изложбама Дома Војске и Централног клуба ВЈ у Београду. Учесник је многоборјних сликарских колонија.
„Бранка се огромном енергијом бави превођењем своје душевности у ликовни језик. Најчешће, њене представе су у маниру реализма, мада она, следећи свој доживљај, од широког геста поентилизма варира у интимистичку и експресионистичку ноту.“
На овој изложби, Бранка Катанић третира природу Копаника; крећући се од идиличних пејзажа, до слика појединачних биљака - цвећа са Копаоничких ливада. Многе од ових слика, одају утисак сликања у плен еру. Понегде оне попримају изглед и особине правих импресионистичких слика. На појединим, мотив ливаде, зумиран до крајности, постаје главни носилац слике, често се не задржавајући унутар физичког оквира, већ настављајући своје простирање негде изван граница платна...
„Предност ликовних уметности је у томе што својим енергијама директно утичу на нас. Када бисмо, ипак, хтели да стваралаштво Славка Новаковића претворимо у реч, једна од константи која га прати била би – озареност!“
Славко Новаковић, ветеран Ђуро Салаја, сликарством се бави од 1960. године. Његова прва самостална изложба била је 1966. године, у Фабрици ИМТ у Раковици а затим следи дуги низ изложби... Од 1969.године, члан је Ликовне групе Дома ЈНА у Београду у чијем раду активно учествује до 1992. године.
На овој изложби изложио је 15 слика; претежно пејазажа и мртвих природа. Неке од њих, обележене најинтимнијим утиском, слике си цвећа; то су „ружице“, сасвим сумарно дате, али врло вешто осликане, у свега пар потеза. Оне асоцирају на јапанске паное с краја 19. века, свеукупно одајући ведрину ауторовог духа.
|
